I к. - Поэзия души

[екатарина]

Narod koji nije imao kamere

Narod koji nije imao kamere
čuvao je svoja sećanja u mirisima,
u bojama zvukova i u drhtanju dijafragme

narod koji je imao samo najbolje namere,
gradio je svoje zvono savesti uzdisima,
merio je ljude koji mere drahme.

Znali su oni, bogovi novog doba
oni koji kuju lance,
znali su da do samog groba,
Neće nadi staviti katance

Jer oni su smišljali pesme
Pesme same, bolesne duše
Nisu znali da se ne sme
gledati potajno kako se svetovi ruše.

Mi smo narod koji nije imao kamere,
i nemamo više ni čega da se sećamo
a imali smo samo najbolje namere
da praštamo i da nikome zlo ne vraćamo.

[екатарина]

Planine puste, beli vihori
Poštujte priče, nismo njihovi

Daj mi seme da se setim,
kad drvo života zasadim,
da bio sam spreman da poletim
Ali da se od gripa ne prehladim.