Не знам шта да Вам кажем, чини ми се Да свете тајне код нас још увек делују, мада и ја сам мало... Забринута око целе те ситуације. Чудо да сте ми тек САД рекли, приметих да нешто није било у реду. Ја се слабо молим, што дуже не идем у цркву, живим грешније.... Немоћан сам човек... Зато и кажем сети ме се Господе, јер те ја заборављам.

Мала допуна, после проспаване ноћи. Да вам дам неки савет не могу душа је у питању... Само размишљам. КАда би имали неки манастир близу, ...ми у Србији имамо још добрих духовника који су против екуменизма, против свега тога што је почело да раздрушава цркву и споља и изнутра. Неки "баћушка" око ког би верни могли да се окупе. У СВетој земљи сам видела једног бачћушку и поклонике русе који су тако дивно певали акатист, као анђели са неба...не може се рећи да су били од овога света...неке такве да пронађете, истомишљенике. Да нисте сами.
Без исповести и причешћа...па добро, ако се мора...али веће је трпљење и већи је изазов. Ја знам да наша црква још има Благослов, Богојављенска и друга света вода се не квари, пијемо их и по неколико година. Света тајна исповести у потпуности делује. Благослов духовника за неко дело делује...тако да имам доказа да још има наде и да још није време за фајронт.

А сад песмица: :)

ДА ли знаш где је небо да ли знаш где је крај,
У бледо платно живота свог уткај ружу црвену

Долази зима у наше животе, пролази свет поред нас,
Вештачка срца проклетих душа нуде нам неки сумњив спас,
И све је у реду, али ипак нема мира, а душа гладна бајке снива
Покушај лагано пустити звук, у неми вакуум између простора и сви су туђи и сви другачији, у сенци осмеха живимо сви. АЛи не дај врагу преблизо прићи, уз врисак бежи далеко
и сви ти путеви којима терба ићи, увек на њима стоји неко..
Вежи се чврсто за темеље своје, не дај њима да те одвоје
Од свога света и својих снова, не дај да те униште.
И гледај како сан се гаси и буди храбар за оно што долази, и немој себе оглувети од зова, добрих песама прошлости.
И проћи ће све у дахтају ветра, проћићемо и ми, овако мали и безбрижни.
Реци ми где је неба и крај. Где је спас од свих недаћи.

Ово је јако важно питање. Пре доласка у манастир гутао сам литературу о Зен будизму и дан данас имам дубоко поштовање према култури коју је овај духовни правац подстицао на Далеком истоку. Међутим, када сам почео да читам о исихазму разумео сам да ми православни имамо много више од тога. Одређене методе чак могу изгледати јако сличне. Например будистичка пракса sati (на енглеском mindfulness) који подразумева неговање активне пажње (сабраностси) на унутрашња и спољашња искуства у садашњем тренутку, чиме се зауставља неконтролисани покрет ума било у правцу размишљања о прошлости или будућности је веома важна у будизму и данас се примењује у разним облицима у борби против стреса и других болести садашњег времена.

Међутим, ми православни имамо ТРЕЗВОУМЉЕ (ΝΗΨΗΣ, нипсис) које подразумева врло сличан однос према реалности али у перспективи живог односа према личном Богу који је утемељен на покајању и плачу (ΠΕΝΘΟΣ, пентос). У трезвоумљу је суштина непрестане молитве, која није само стално понављање имена Исусовог, посебно не као неке мантре која сама по себи има магијско дејство, већ молитве без речи која представља тихо и смирено пребивање ума и срца у сталном присуству Божијем. Лични Бог, покајање, плач, хришћански појам личности човека која је створена по икони Божијој су "менталне конструкције" за будизам којих се човек мора ослободити да би се ослободио патње (dukha). Будизам деконструише појам личности који је суштински важан за нас хришћане јер ми верујемо не само у Бога, већ Бога кога нам је открио сам Син Божији, вечносуштан Оцу, који је постао човек, ходио међу нама, пострадао за нас и васкрсао и у коме имамо вечни живот. Ово су суштинске разлике. Неки римокатолички мистици (као Томас Мертон) пробали су да нађу неку врсту синтезе између Зена и хришћанске мистике, али римокатолички мистицизам је јако далеко од исихазма, иако данас многи римокатолици показују све више интересовања за нашу традицију. Треба имати у виду да исихазам није метода као што су то будистичке методе медитације и он подразумева један целовит преображај човека у православној вери и активном литургијском животу. Само понављање Исусове молитве може да постане својеврсна идолатрија ако није засновано на правилном схватању човековог пада, греха, покајања, обожења које имамо у Христу и ако се практикује ван евхаристијског живота. Може да помогне, као што могу да помогну разне методе, али не спасава по себи.

Немојте ме погрешно схватити. Нас не спасава правилно исповедање вере само по себи, као што можемо често да чујемо од квази-зилота, већ правилно исповедање вере ОРТОДОКСИЈА мора да буде праћено и ОРТОПРАКСИЈОМ (правилним животом, трудом, подвигом) кроз коју постајемо нова твар у Христу. У нама се обликује лик Христов и једино тако ће Бог у нама препознати лик свога Сина. То је спасење. Крштењем умиремо старом човеку, али без активног преображаја у Христу који подразумева наш труд тј. подвиг, крштење само по себи не делује магијски и нема ефекта без живота у Христу, пре свега евхаристијског. Кључни елемент молитве у православној традицији јесте "плач" који неопходно не подразумева само проливање суза, већ дубоко понирање у тајну пада човековог и вапај Христу из срца које жуди за животом који једино у њему имамо. О томе много лепо говори старац Силуан, који помиње "плач Адамов". Његове речи "држи свој ум у аду и не очајавај" представљају један од најјачих израза исихастичке традиције у Православљу. Ми то можемо интелектуално само донекле разумети, али без непосредног искуства ова тајна се не може заиста разумети срцем тј. целим човековим бићем. Ко је разуме и заживи силом Духа Светога још у овом животу, све остало сматра за "трице и кучине". Царство небеско је у нама, у нашем срцу. Читава књига поука Старца Силуана је написана у благодатном стању молитвеног плача и само читање његових поука делује као духовни лек.

Богу нису потребне наше молитве и наше жртве, наше службе, појање, то све треба нама да бисмо се одвојили од оног пролазног и привременог и заживели у Духу Светоме. Он тражи наше срце да би га испунио својом љубављу, тј. нетварним енергијама које су сам Бог. Тада човек постаје Бог по благодати иако и даље остаје људска личност (ипостас). Молитва која не долази из срца покајног обично је расејана, испуњена сликама и маштањима, док молитва која долази у покајању води истинском духовном препороду. Овде не мислим на покајање као кајање због неких наших сагрешења иако је то важно за покајање, већ покајање као начин живота, начин постојања који нас враћа у аутентични однос са Богом који је Адам имао пре пада.

Завршио бих са пар цитата из незаборавног текста о. Василија Гондикакиса (бившег игумана Ивирона, великог и светог старца) "Монашко ткање на чунку живота".

"Православни монах није просто “мистичар”. Он не спада у оне који покушавају да преко неке одређене дијете или технике постигну високи степен самосавладавања и аскетских подвига. Јер сваки људски труд, сам за себе, припада овоме вијеку и као такав је безначајан и неспособан да побиједи смрт, било у монаху билу у брату.
Заиста, тајна православног монаха је тајна васкрслог човјека.
Циљ монаховог живота није да постигне личну сконцентрисаност или напредак, него да буде служитељ тајне спасења, тиме што не живи за себе него за Онога који је за нас умро и васкрсао. И за сву браћу."

Архимандрит Сава Јањић

Возможно в Сербской Православной церкви ситуация получше, но у нас в Беларуси мне известен лишь один священнослужитель, выступивший против экуменизма. Все известные мне церкви возглавляются экуменистами, т.е. врагами Христовыми. Поэтому надежда только на Господа, что Он исправит ситуацию. Но опять же думаю. Для кого исправит? Для тех, кто посещает храмы никакого исправления не нужно... Их все устраивает... Их оправдание - мы идем к Господу... Но Господь устами Святых Отцов учит иначе
Сказано четко и однозначно.

Наши церкви больны давно... Когда я покидал храм, священника больше волновало то, что теперь не кому будет делать храмовую газету, он даже заявил: "Ты можешь не ходить в церковь, но не прекращай писать газету!". Вот он предел всего! Моя душа его не волнует, а вот газета волнует... Я ответил: "Вы хотите чтобы я в газете начал писать, что наш Патриарх еретик? Или призываете меня лгать?" Ему не было чем возразить...

Можда је желео како тако да вас задржи у цркви. Ја не могу доносити одлуке уместо вас, поготову за душу је питање... А и. Не знам ја тог вашег патријарха. Кад смислим нешто паметније да вам кажем рећи ћу вам

Неки оци су говорили да кад би дошло до неке отпадије у цркви, која се вама чини или јесте већ почела...они су предлагали да се лјуди преселе и окупе око одређених свештеника верних вери. Па ми је пао на памет Јерусалим. Е а кад би тамо отишли мислим да би заборавили све то што вас мучи и почели гледати свет другим очима. Ако сте у могућности отидите на неки велики празник..најбоље ускрс и то још када пада заједно са католичким..као ја што сам била. И тамо ћете у групи по улици страдања до голготе и Христовог гроба ишли једно поред другог монофизоти, католици, православци...и ко зна које све гране хришчанства. Осетили би се као једна целина, као да дишете истим плућима, са истим ударима срца у страху Боћијем и на славу Бога...где нема подела, него сви верни окупљени око истог циља слављења Господа. Знам да Вас је страх и знам да бринете за спасење своје душе...не усуђујем се да саветујем смо причам своје искуство. Људи, обични су супер. Хришћани картолици из Египта, арапских земаља, мученици Христа ради, прогоњени, угњетавани због вере, храбри борци за одбрану вере. Ту су били и они који славе по старом и по новом календару...искуство се не може речима описати. Требамо само мало упознати људе...ето барем се у томе могу сложити са ммф-ом :) или како му је беше име. Обични верници нису криви ни за шта. Ето и код нас је сад тај раскол између Грка и Руса...и шта то нама значи...сад смо браћа, исто смо...дали ћемо за 1000 година имати миленијум мржње и убијања међу собом..због пар лудих и сујетних и гордих глава који воде наше цркве. Не одбацујте људе молим вас. Људи су супер...одбаците само јерес, не човека.

Размишљам сада када је црква добила више пажње и власти..морају ти поглавари да се баве и политиком и диломатијом..они су питани...какво искушење Али пазите...људи се боре ту где јесу, за Мир Божији и љубав међу људима. А на нама је да се молимо за те наше несрећне јеретике да их Господ просветли..а људе молим вас не одбацујте.

Људи су супер.

Желим Вам срећу у проналажењу правог решења уз Божију помоћ. Прочитајте мало детаљније житије св Саве Освећеног, и његову борбу. Не знам шта да вас саветујем, све разумем, видим и сама..али ти људи су наши свештеници, пастири који да возе скупа кола, који да филозофирају и доносе нову теологију...али су и обични грешни људи, крштене душе...па чак и некрштени или иноверци...на нама је да се молимо за читав свет. Јер нам је то дано у задатак.
Знате некад је на нашим просторима владала Аустро-Угарска. ЈА сам била одлучила да учим црквено-словенски и у том буквару црквенословенског језика..на почетку каже молимо се за нашег владара Франца Јозефа... иако можда неки нису били задовољни под аустроугарима...они су се молили за ту државу у којој живе и за владара да ту државу мудро води.

Кад сам била у Турској срела сам невероватног човека, декицу који је тако зрачио продуховношћу и поздравили смо се иако се не знамо, иако сам ја светле пути и носим крст око врата...видео је јасно да нисам туркиња..он ме је поздравио онако од срца тим њиховим поздравом. Просто љубав што јесте Господ зрачи и из других људи...сви смо створени по образу Божијем...то су моја нека запажања, не узмите ми за зло што сам се расписала...нисам желела ничим да вас увредим...само речима не могу пренети искуство истинске радости и братске љубави међу људима... а ови што су на власти..можемо их критиковати грешни су људи...али ја ето још увек бирам да се молим за њих...све. Можда сте Ви мудрији, можда више знате од мене, теолошки сте поткованији...Пробајте наћи нешто лепо у сваком човеку, то је у некима тешко видети..али сви смо ми људи.


Побратимтво људи у свемиру

Не бој се, ниси сам! Има и других него ти

који непознати од тебе живе твојим животом,

И оно све што ти бје, чу и што сни

гори у њима истим жаром, љепотом и чистотом.



Не горди се! Твоје мисли нису само твоје! Оне у другима живе.

Ми смо сви прешли исте путеве у мраку,

ми смо сви једнако лутали у знаку

тражења, и свим једнако се диве.



Са сваким нешто дијелиш, и више вас сте исти.

И памти да је тако од прастарих времена.

И сви се понављамо, и велики и чисти,

као дјеца што не знају још ни својих имена.



И снагу нам, и гријехе други с нама дијеле,

и они су наши сами из заједничког врела.

И храна нам је душе из наше опће здјеле,

и себични је печат један насред чела.



Стојимо човјек против човјека, у знању

да сви смо бољи, међусобни, сви скупа тмуса,

а наша крв, и пораз свих, у клању,

опет је само једна хисторија душа.



Страшно је ово рећи у ухо охолости,

Но врло сретно за очајничку срећу,

да сви смо исти у злоћи и радости,

и да нам бреме коби почива на плећу.



Ја сам у неком тамо незнанцу, и на звијезди

далекој, распреден, а овдје у једној нити,

у цвијету угаслом, разбит у свијету што језди,

па кад ћу ипак бити тамо у мојој бити?



Јер сам ипак ја, својеглав и онда кад ме нема,

ја сам шиљак с врха жртвован у маси;

о васионо! ја живим и умирем у свијема;

ја безимено устрајем у браћи.

Тин Ујевић

знам да вам сад моје писање делује њуејджерски...срећа срећа радост..претерани полет, празна фраза...знам да није све тако једноставно. Али Господ јесте на крају крјева јако једноставан.

Нисам желела ничим да вас увредим, или да вам паметујем, само сам поделила своје осећаје у овом тренутку... Али Ви одлучујете о свом животу...и сама размишљам понекад о свему томе што сте ми рекли..али ту само Господ помаже. Он ће нам свима указати пут.

Именно это и проповедуют экуменисты, что люди должны объединяться на принципах любви, хватит вражды. Но это противоречит канонам Православной Церкви. Экуменисты же отвергают каноны.
Вот слова Кирилла Гундяева:
И результатом такой политики является предательство Православия. Вот его слова с желанием создания церкви антихриста
Ну а для масс он говорит "красиво", предавая веру наших предков
То, что для нас Бог - Христос, а для мусульман - Аллах, а Христос для них лишь один из праведников, этого вроде как и не замечает
Иными словами мы не должны людям говорить, что еретики это еретики, ведь они славят Бога... Значит можно идти к еретикам и на Пасху или иной праздник вместе радоваться... Но Вы согласны идти к инфицированным больным без средств защиты и радоваться вместе с ними жизни? Вряд ли, Вы же в своем уме... А духовная инфекция еще заразнее... Мы не злимся на больных людей. Мы их должны жалеть, но тесно общаться с ними не должны

Впрочем, что хотел сказать, я сказал... Каждый выбирает свой путь и каждый будет в ответе перед Господом за то, какой путь выбрал.

То, что Вы написали - наши человеческие эмоции, порой красивые, манящие, а есть каноны Православной Церкви, которые запрещают общение с еретиками

хвала Вам...размислићу о томе што сте рекли

Ви мислите да сам ја сатана и да Вас кушам ...и зато нећете да причате самном. Сад разумем.

Можда и јесам допустила да Вас сатана кроз мене куша..и Христос је Петру беше рекао бежи од мене сатано...

Ништа, пустићу вас на миру, само сам требала неке одговоре и ваша мишљења... прочитаћу већ на форуму шта сте писали. :super:

ПС: то су биле православне литургија, без јеретичких свештеника, без причешћивања неправославних, само ето догодило се то да су скупа у тој гужви били и обични људи друге вере. Значи није било тако како сте замислили у својој глави...Просто је било немогуће да се оглашени избаце...ту је било десетине хиљада људи. Значи и ми православни смо чекали Свети Огањ напољу, на велику суботу.
На велики петак се јесмо сви поклањали на Голготи, Сви имају приступ Христовом Гробу. Само свака "црква" има посебан ћошак где је олтар и где се служе литургије, није мешано. Православни су углавном свуда "главни"

Али да, боље да ништа више не причам. Да не ширим духовне инфекције.

тоесть вы не достаточно крепки в вере?! если какой то еретик может совратить вас с истинного пути?https://regnum.ru/uploads/pictures/n...jpg_normal.jpg
это ваше кредо?

Инфекција речи!

https://www.youtube.com/watch?v=2aUk4-5S1PM

TEKST: VAN GOGH _ PULS

Sve sto pozelis pazljivo biraj,
to se moze i dogoditi
Neki putevi kojima
teska sudbina hoda su nevidljivi

U mom oku je divljina
velika i gladna
Iz dana u dan ona dolazi
i odlazi u talasima

Moras me zvati .....

Panika voli da siri krila,
brze se siri od infekcije
Izdahni moje ime,
udahni moje ime

Iako stanemo gubimo sve,
iako stanemo gubimo sve,
iako stanemo gubimo sve
Mi se ne volimo, ne volimo,
ne volimo ne....

I svaki put neke ruke
na tvojim ledima ostavljaju trag
Pronadi me, zagrli me
Moras me zvati pocetak i kraj

Ljubav je velika,
veca i od nas
Mozes da zaplivas
i nikada ne isplivas
Izdahni moje ime,
udahni moje ime

:fool:

Для того, чтобы мы не уходили с истинного пути Господь дал нам Священное Писание и Священное Предание в виде догматов и канонов Православной Церкви и заповедовал нам соблюдать их. Все остальное может быть от лукавого... все наши эмоции, мысли, фантазии, мечтания... Их нам не избежать, они бывают приятны и привлекательны, но, как и часы надо периодически сверять с эталонными, так и наши мысли с тем, что учит Церковь...

А что же учит Церковь по отношению к иноверцам и еретикам?
Это еще не все...
А как высказывались святые Отцы Церкви Православной!
И много много еще высказываний, которые однозначно поясняют, почему я поступил именно так... Я не боюсь, что общение с еретиком совратит мою веру, это уже вряд ли. Я сам не идеален, грешен, многое не соблюдаю, но душа моя стремится к чистому...
Об этом и мои стихотворения Проснись, душа! https://www.stihi.ru/2007/10/22/959 или Православная душа https://www.stihi.ru/2006/08/07-532
На этом сайте можете почитать и другие мои стихотворения... Божьей Вам благодати

Е хвала Господу Богу да сте се вратили!!! Радујем се као дете.

Моје песме су на ekatarina-mala.tk

DODAVACU IH JOS

Дођите на pouke.org da malo čaЅkamo sa ekumenistima da im recitujemo pesme...
ИМА И ДОБРОГ СВЕТА ТАМО. ВОЛЕ РУСЕ ВИШЕ НЕГО ХЛЕБА ДА ЈЕДУ.

Али само ако не радите за CIA као неки

Просин душа је написана на мој 23. Рођендан - дан ослобођења Београда од нациста.

Благодарю, посетил Ваш сайт. Красиво! Правда не все понятно, переводчики часто искажают смысл...
Посетил и этот сайт и сразу попалось на глаза про главного экумениста: "Патријарх Вартоломеј: Неизоставан међурелигијски дијалог о миру!"
Хотелось бы быть работником Бога

Зато треба да их васпита о. Ја сам тамо Ѕаnja84. Тема је започета о психологија интернета... Требате ми тамо, као песник и музичар. Јел могу да рачунам на Вас?

Кроме этого сайта я нигде ни в каких мероприятиях не участвую. В социальных сетях тоже. Если бы не просьба основателя религиозного подраздела православного Виктора (http://nowa.cc/showpost.php?p=879201&postcount=1), почившего в 2008 г. держать подраздел под контролем я бы и из этого сайта ушел. Так что политическую активность не проявляю. Мне это не интересно. Плохо это или хорошо, Господь рассудит...

У
 

Али ја сам вас тамо већ најавила :(

брат Виктор ме је први поздравио кад сам дошла. Рекао ми је да лепо говорим руски да с ене секирам. Наш субвич.

БОЖЕ УПОКОЈ ДУШЕ БРАТА ВИКТОРА.

НИсам ни очекивала од вас да говорите о политици, већ о песмама и писмима Љубави кроз векове на теми психологија интернета. Један једини начин да се боримо против космичког зла је да спознамо Љубав што и јесте Господ наш.

Ви сте олдичан песник и преедиван музичар..имате лепоту у свом изражавањњу било које врсте. Борба против зла је и у лепоти и чистоти речи . Јер Господ је рекао у почетку беше Реч и реч беше од Бога. Борба против зла је у речи, словима, нагласку, ритму...сваки танани покрет песничке душе може променити мишљење и душу милиона људи. Лаж се лако откривА....АКО СЕ ГОВОРИ О ЉУБАВИ ОНОЈ ЧИСТОЈ НАЈЛЕПШОЈ то су песме које је Господ нама спевао као његовој деци, жени Цркви (што смо опет sви ми)...својој предивној креацији коју жели да очисти од греха...концнтратом чисте Љубави. У току је рат...духовни.. Свака света и лепа мисао и реч може променити настројење душе целог човечанства...а ви тога имате у себи... Тражењем лепоте и чистоте мисли и жеља добијамо најлакши пут до контакта са Господом нашим, који се скрива пред нама...заправо је веома транспарентан...само га нико не види..јер није очистио душу.

https://www.youtube.com/watch?v=mTYIcTQNgEk

Опростите на мом полету... поштујем Вашу одлуку.

Ничего страшного. Придется отменить объявление

Извините што сам Вас уопште довела у непријатну ситуацију. Радује ме да могу да Вам верујем, да сте искрени и да стварно живите у Белорусији, као што сте и рекли. :) Ви сте диван човек и хришћанин и част ми је да Вас знам. :super:

Я его теперь не слушаю, он кощунствовал в отношении Господа нашего Иисуса Христа в одной из проповедей, я сам раньше слышал,
плюс он экуменист
https://www.youtube.com/watch?v=yD6mGgKpTsI
и комерсант
https://medialeaks.ru/1902xsh-bloger-protoierey/

па јел остао неко да ваља у тој РПЦ.


Главин, а зашто људи желе да се обједине све религије?

ПС: лепе су Вам песме..штета што више не пишете често.

По сатанинскому внушению. Тем людям, которые не хотят меняться по учению Христа, хотят жить богато и красиво уже сейчас, на земле, не нужен кроткий и спокойный мессия. Им нужен сильный царь. Такого царя ждали и иудеи, а потому потребовали распятия Христа, т.к. Он не соответствовал их представлению о Мессии.
Однако Христос вошел в сердца людей со своей проповедью Любви, т.е. Господь выполнил Свою миссию. Сатана конечно же с этим никак мириться не может. Он начал внушать людям искаженные представления о любви и искажать представления о других заповедях Христа. Любовь божественную он заменил любовью человеческой, вершиной которой стало толерантное отношение к греху по принципу: если любите человека, должны любить и его греховные дела. Так появилась идея во имя "любви" собрать все народы и все веры воедино, вопреки поговорке: сатана всех разъединяет, а Бог собирает. Многие посчитают, что раз сатана объединяет, значит тот, кто собирает - бог. И когда бедствия народов достигнут предела, им явится мессия, который скажет - я ваш бог, я именно тот, о котором мечтали все народы - всемогущий, дающий вам хлеб и зрелища... К несчастью многие поклонятся ему, и даже православный патриарх по пророчествам приедет на коронацию, но когда увидит, что у него вместо ногтей когти, возмутится и за это его убьют.

Ја сам изгледа пуно толерантна према туђим гресима, зато што вероваатно нисам превише мудра. Дозвољавам да се неко руга Цркви, све само да не одбацим човека као образ Божији, као његову креацију. Некад помислим да не могу сама да престанем чинити грехе. "Други закон делује у телу мојему, и радим оно што не желим" . Тако да нпр. кад неко тако хули на Господа ја му то толеришем- вероватно није паметно...али тражим оправдања свакому. Те не зна шта чини, те никад није имао шансу да спозна православље, шта ако га и ја одбацим. Кад неко тако ушета у наше животе, да ли имамо одговорност према њему и Господу који га је нама послао. Размишљам пуно и не налазим неко конкретно решење, осим те толеранције. АЛи треба одрешито рећи нема шта. Не вређај нешто што не разумеш и што растужује мене као верника. Моју цркву, Гопспода. КО зна зашто је неко такав какав је. Немамо исти изор информација, просто то.


можда тај антихрист буде на крају и жена..какво је време дошло..не шалим се, просто размишљам.
Пуно је тога у нашој Цркви нажалост. У светој земљи је име за проскомидију један еврић по имену...нико не жели више да се моли ни за кога.МАнастири омејавају број имена за проскомидију. Владике терају монахиње и монахе да праве тинктуре и креме не би ли зарадили за порезе.

Туга једна голема.

У моје време кад је свештеник долазио да освешта дом, морали смо да га јуримо по згради да му дамо који прилог...бежао је и није хтео да прими. А сад ценовници за све и свашта. Постали смо као латини.
И тако смо се окупили овде на крају века и света да мало пробеседимо...а морамо пазити на сваку реч.

Знате што се тиче тог фајронта..испричаћу вам једну причу. Ја сам правила интернет страницу, тј. преправљала за нашу цркву..и имала сам конфликт у глави зашто мора да буде и на латиници текст. НИсам могла да прихватим то да Срби не знају своје писмо. Али свештеник ме је замолио да буде и опција на латиници. СВе док нисам рекла онако полубесно- полупонизно: Молитвама Вашим нека буде, нисам успевала да оправим тај задатак : кад сам узела благослов решила сам проблем у секундама, не минутима. Ето колико значи благослов свештеника и лепе и чисте мисли. Тако да сам уверена да света тајна свештенства делује. Зато што благослов делује, иако ми је светеник онако мало неозбиљан, млађи од мене.

Али стварно ми није јасно зашто сви желе тај екуменизам. Једно је љубав према другом човеку, а друго је издаја сопствене вере. Ко зна какве инфомације мисле да имају екуменисти. Не треба мешати бабе и жабе, кажу код нас.

Сатане нужно соединить все веры, чтобы управлять всеми верующими из единого центра. А людям экуменизм нужен вследствие уменьшения их веры, т.к. мирские удовольствия побеждают в их душах, церкви становятся удобным местом для бизнеса, бизнесу же нужна глобализация.

А које изворе на интернету користите. Ако користитие. Мени је нпр. Рафаил Карелин у реду човек.